PROSTATA

OBOLJENJA PROSTATE

Prof  Dr Vinka Vukotić

Definicija: Prostata je  unutrašnji genitalni organ muškarca. Nalazi se iza simfize pubične, ispod mokraćne bešike, ispred rektuma i  okružuje deo mokrćna cevi -  uretre. Uz prostatu, sa zadnje strane se nalaze semene kesice i ampule duktusa deferensa. Ejakulatorni kanali  koji  spermu iz semenih kesica  odvode do zadnje uretre  prolaze ukoso  sa obe strane kroz prostatu. Prostata, oblikom i veličinom podseća na kesten zbog čega je naš naziv za prostatu kestenjača. Sastoji se iz 2 lateralna lobusa a nekad se formira i treći, medijalni lobus prostate.

BENIGNA HIPERPLAZIJA PROSTATE

Definicija: BHP je bujanje žlezdanog ali i fibromuskularnog tkiva prostate uz oštećenje procesa apoptoze (programirane ćelijske smrti).
Incidenca: Benigna hiperplazija je najčešće oboljenje prostate. Incidenca raste sa starošću, i iznosi 8% u 4.četvrtoj deceniji da bi dostigla 90% u devetoj deceniji. Oko 25% rada urologa se sastoji u lečenju pacijenata sa benignom hiperplazijom prostate.
Etiologija:  Razlog za benignu hiperplaziju nije u potpunosti razjašnjen ali se iz činjenice da se kod evnuha ( muškaraca kastriranih pre puberteta) ne razvija BHP, može se zaključiti da testosteron  ima značajnu ulogu. Iz epidemioloških studija je poznato da postoje rasne i genetske predispozicije kao i da način života i ishrana imaju određen uticaj. Iako se histološki znaci hiperplazije nalaze već kod muškaraca u četvrtoj deceniji života,  BHP ima klinički značaj samo ukoliko se pojave simptomi (LUTS - lower urinary tract symptoms)  i klinički znaci subvezikalne opstrukcije (BOO - bladder outlet obstruction).
Patofiziologija: Zašto  benigna hiperplazija dovodi do opstrukcije u protoku urina nije u potpunosti razjašnjeno. Dve komponente su  odgovorne za opstrukciju a to su  uvećanje prostate (mehanička komponenta  ) i povećan tonus mišićnih vlakana unutar prostate (dinamička komponenta). Tok bolesti se razvija kroz 4 faze:

1. stadijum: hipertrofija mišića mokraćne bešike - detruzora  kao posledica povećanog napora pri evakuaciji urina kroz suženu prostaičnu uretru.
2. stadijum: hronična retencija,  detruzor, uprkos povećanoj snazi kontrakcije nije u stanju da isprazni sav urin i dolazi do zaostajnaja mokraće posle mokrenja - pojave rezidualnog urina.
3. stadijum: distenzija i istanjenje detruzora a samim tim  i smanjenja kontraktilne snage sa povećanjem količine rezidualnog urina
4. stadijum: dilatacija gornjih urinarnih puteva.

Tok bolesti ne mora obavezno kroz sva četiri stadijuma.  Često dolazi do akutne retencije urina u drugoj fazi bolesti. Iako je uobičajen tok bolesti sporo evolutivan, ne može se sa sigurnošću proceniti očekivani tok bolesti.
Simptomatologija : simptomatologija benigne hiperplazije je simptomatogija subvezikalne opstrukcije (BOO - bladder outlet obstruction) i sastoji se od iritativnih i opstruktivnih tegoba koji se zajedničkim imenom nazivaju simptomi donjeg urinarnog trakta  (LUTS- Lower urinary tract symptoms) koji je zamenio stari termin prostatizma . U iritativne smetnje spada povećana učestalost mokrenja, dnevnog a posebno noćnog (nikturija ) i imperativni nagoni za mokrenjem. Opstruktivne smetnje se manifestuju oslabljenim mlazom, naprezanjem pri mokrenju, «čekanjem na mlaz» i nemogućnošću da se bešika kompletno isprazni. U cilju objektivizacije simptomatologije pacijenti popunjavaju upitnik ( Internacionalni prostatični simptom skor – IPSS ) koji  služi za stepenovanje inicijalnih simptoma kao i za praćenje efekata terapije.
Klinički znaci BPH:    Oslabljen protok urina  kao jedan od znakova subvezikalne opstrukcije se meri uz pomoću aparata - urofloumetra koji pravi grafikon mokrenja uz merenje količine izmokrenog urina, maksimalni i srednji protok kao i vreme mokrenja. Subvezikalnu  opstrukciju prepoznajemo ako je maksimalni protok manji od 15 ml u sekundi pri volumenu urina koji nije manji od 150 ml. 
Drugi znak subvezikalne opstrukcije je povećana količina rezidualnog urina (RU) koji podrazumeva zaostali urin u bešici posle mokrenja. Da bi se pravilno izmerio RU, bešika pre mokrenja ne sme biti prepuna. Rezidulani urin se najčešće meri ultrazvučnim pregledom bešike. Drugi način je kateterizacija koja se s obzirom na svoju invazivnost ređe primenjuje. U normalnim situacijama kada je mokrenje efikasno, nema zaostalog urina posle mikcije, ali manja količina RU se može tolerisati. Veća količina RU ukazuje na suvezikalnu opstrukciji i zahteva lečenje. Ukoliko je količina RU preko 300 ml neophodno je plasirati kateter u cilju omogućavanja pražnjenja mokraćne bešike.
Volumen prostate koji se meri ultrazvučnim pregledom je najmanje vredan parametar za procenu subvezikalne opstrukcije, ali je bitan za odluku o vrsti intervencije ukoliko se odlučimo za operativno lečenje.
Rektalni pregled prostate (RT) je neophodan. Manje je bitan za procenu veličine prostate koju preciznije određujemo ultrazvučnim pregledom ali je od presudnog značaja u cilju diferencijalne dijagnostike BHP. Rektalnim pregledom se palpira samo zadnji deo prostate koji čini periferna zona prostate u kojoj se najčešće razvija karcinom prostate, na koji posumnjama kada se palpira zona induracije unutar prostate. Bolne senzacije ili razmekšanje u predelu prostate ukazuju na zapaljenski proces u prostati. Kod mlađih muškaraca, prostata je veličine kestena, elastična, jasno ograničena sa palpabilnim sulkusom izmešu 2 lateralna lobusa.
U pogledu merenja nivoa prostatičnog specifičnog antigena (PSA) kod pacijenata sa sumnjom na BHP ne postoji konsenzus, mada sve više preovlađuje stav da ovu analizu treba raditi na godišnjem nivou kod svih muškaraca posle pedeste godine a pogotovu kod onih koji imaju simptome donjeg urinarnog trakta (LUTS). Još uvek je prihvaćena gornja granica normale PSA od 4 ng/ml. Vrednost PSA u ovoj granici ne isključuje sa apsolutnom sigurnošću postajanje karcinoma, naročito kod muškaraca ispod 60 godina starosti. Vrednosti PSA preko 10 obavezuju  biopsiju prostate u cilju isključivanja karcinoma prostate. Vrednosti između 4 i 10 ng/ ml su poznate kao „siva zona“ i tada odluka o eventualnoj biopsiji zavisi od  starosti pacijenata, nalaza pri rektalnom prgeledu ali i  anamneze, pre svega o od podataka o postojanju karcinoma prostate kod srodnika.

Komplikacije benigne hiperplazije prostate su

1. Kompletna retencija urina (RUC- Retentio urinae completa ), spada u čestu manifestaciju BHP. Pacijent se javlja zbog nemogućnosti spontanog mokrenja uz veoma izražen nagon za mokrenjem. Pri pregledu se uočava puna mokraćna bešika koja odiže nivo donjeg dela trbuha („globus vesicalis“), gde se konstatuje perkutana tmulost. Nastanak retencije favorizuje naglo unošenje veće količine tečnosti, dugotrajno sedenje ili ležanje, korišćenje lekova iz grupe  alfa i beta agonista  ili antiholinergika kao i opšta ili spinalna anestezija.
2. Infekcija je izazvana bakterijskom kontaminacijom koju favorizuje neadekvatno  pražnjenje mokraćne bešike. Najčešći prourokovači su gram negativne bakterije.
3. Kalkuloza mokraćne bešike je posledica postojanja rezidulanog urina i infekcije. Prisustvo kalkuloze pogoršava simptomatologiju benigne hiperplazije prostate.
4.  Divertikulumi mokraćne bešike nastaju kao posledica povećanog intravezikalnog pritiska  koji sluznicu bešike potiskuje prema spolja između trabekula (hipertrofična mišićna vlakna detruzora).
5. Hematurija može da se javi kod pacijenata sa  BHP kao posledica povećane vaskularizacije prostate, ali i infekcije i kalkuloze. Ipak,  pojava hematurije nameće potrebu da se eliminišu drugi  potencijalno neoplastični razlozi hematurije.
6. Renalna insuficijencija može da bude prva manifestacija BPH kod kojih je evolucija bolesti spora i kod kojih je došlo do neprepoznate distenzije detruzora  i gornjih urinarnih puteva. Ovi pacijenti često nisu svesni tegoba koje imaju sa mokrenjem jer često i mnogo mokre. Tipičan simptom na koji ukazuje je umokravanje u toku noći, stanje koje se naziva „ishiurija paradoxa“ ili inkontinecija usled „prelivanja“. Nekontrolisano mokrenje nastaje kao posledica prevazilaženja kapaciteta mokraćne bešike iako on može iznositi i više od 1 litra. Velika količina urina nastaje kao posledica produkcije izostenuričnog urina u okviru bubrežne insuficijencije izazvane povećanim pritiskom u gornjim urinarnim putevima.

Diferencijalna dijagnoza: Kod dijagnostičke obrade pacijenata sa benignom hiperplazijom prostate najvažnije je isključiti postojanje karcinoma prostate u čemu najvažniju ulogu imaju rektalni pregled prostate i  PSA: Hronični zapaljenski proces može imati palpatorni nalaz na prostati kao i karcinom. Kod pacijenata sa simptomima donjeg urinarnog trakta i hematurijom treba isključiti patološke promene u mokraćnoj bešici. Stenoza uretre je patologija koja može da daje simptome slične  BPH, ali anamneza često ukazuje na raniju povredu uretre, traumatsku ili jatrogenu (kateterizacija).

Terapije benigne hiperplazije je neophodna samo kod pacijenata koji imaju simptome i znake subvezikalne opstrukcije. Uvećanje prostate konstatovano ultrazvučnim pregledom ili digitorektalnim pregledom koje ne daje smetnje nije potrebno lečiti. S obzirom da se radi o benignom oboljenju koje retko, zbog svojih komplikacija može da ugrozi pacijenta primarni cilj lečenja je da se utiče na poboljšanje kvaliteta života pacijenata.  Mogućnosti koje nam stoje na raspolaganju se kreću od kliničkog praćenja preko medikamentne terapije i minimalno invazivnih intervencija do hirurškog lečenja. Odluka o vrsti terapije se donosi na osnovu procene stadijuma bolesti, eventualnog prisustva komplikacija kao i opšteg stanja pacijenta.

Kliničko praćenje podrazumeva povremene 6-mesečne ili godišnje preglede koji podrazumevaju  da se uradi IPSS, RT, UZ, nalaz urina i urofloumetriju.Ukoliko se konstatuje početna faza bolesti, sa blagim urinarnim simptomima i bez evidentne subvezikalne opstrukcije.mo\emo pacijentu predlođiti samo kliničko praćenje ili preparate iz grupe fitoterapeutika (na bazi ekstrakata iz  bundevinog semena, Pygeum africanum-a ili Serenoa repens). Ovi preparati imaju antiedematozan efekat i mogu da utiču na simptomatsko poboljšanje. Prednost im je što nemaju kontraidnikacije ni neželjena dejstva ali im je efikasnost slabija i nije dokazana u kliničkim studijama.
Medikamentna terapija: Umereni simptomi  ili prisustvo kliničkih znakova subvezikalne opstrukcije (prisustvo RU i/ili oslabljen protok urina) nameću potrebu za medikamentnom terapijom. Medikamentima možemo delovati i na mehaničku i na dinamičku komponentu BPH. Peraparati uz grupe alfa adrenergičkih blokatora su najčeće korišćeni. Deluju na alfa receptore koji se nalaze u vratu mokraćne bešike , u uretri u u fibromuskularnoj stromi, izazivajući smanjenje tonusa. Efekat nastupa posle par dana i traje dok se uzima terapija. S obzirom da se alfa receptori nalaze i u krvnim sudovima, kao nuzpojava se javlja ortostaska terapija koja kod nekih pacijenata može da bude toliko izražena da zahteva prekid terapije. Efekat terapije kao i nuzefekti su dozno zavisni. Kontarindikacije za primenu alfa adrenergičkih blokatora su pacijenti sa hipotenzijom i koronarnom bolešću. Na našem tržištu je registrovano nekoliko pretata iz grupe alfa blokatora ( tamsulosine,doxasosine i terazosine). Može se koristiti kod svih oblika BPH bez obzira na volumen prostate.
Na mehaničku komponentu deluje lek (finasteride) koji svoj efekat ispoljava inhibirajući 5-alfar eduktazu , enzim koji učesvuje u pretvaranju testosterona u aktivniji dihidrotestoren. Kao posledica njegovog korišćenja, posle najmanje 3 meseca očekuje se da dođe do smanjenja volumena prostate. Preporučena dužine terapije je najmanje 6 meseci. Efekat nastaje sporije ali je dugotrajniji. Koristi se kod prostata kod kojih preovlađuje žlezdano tkivo i koje su većeg volumena.
Najbolji efekat se postiže kombinovanom terapijom alfa blokatorima i finasteridom. Primena medikementne terapije je znatno uticala na smanjenje potrebe za hirurškim intervencijama.
Minimalno invazivne metode: Kod pacijenata sa umerenim opstruktivnim smetnjama koji ne mogu da koriste mediakemntnu terapiju mogu se primeniti metode iz grupe minimalni invazivnih intervencija kao što su transuretalna mikrrotalasna termoterapija (TUMT) ili TUNA (transurethral needle ablation) kojima se kod većine pacijenata postiže simptomatsko poboljšanje. Metoda termoterapije se bazira na primeni mikrotalasa kojima se postiže povišena temperature u unutrašnjim delovima prostate. Ova visoka temperatura izaziva topljenje tkiva čime se mokraćni kanal proširuje I oslobađa pritiska koji je vršila uvećana prostate. Termoterapija ne samo što proširuje mokraćni kanla već omekšava prostate čineći je rastegljivijom u toku akta mokrenja.

Termoetarpija se obavlja uz savremeni aparat, uz kompjutersko vođenje postupka, konstantno praćenje intraprostatične temperature I svih ostalih parametara. Za postizanje efekta dovoljna je jedna seansa u trajanju od 35 do 60 minuta u zavisnosti od veličine prostate. Termoterapija se sprovodi uz pomoć specijalnog katetera koji se uvodi do mokraćne bešike. Antena koja emituje mikrotalase se pozicionira u predeo mokraćne bešike.
Hirurška terapija se primenjuje kod pacijenata kod kojih postoje apsolutne indikacije za hirurško lečenje ili kod kojih se drugim metodama lečenja nije postigao odgovarajući uspeh.
Apsolutne indikacije za hirurško lečenje su:

1. Dilatacija gornjih urinarnih puteva
2. Komplikovana BPH (kalkuloza bešike, divertikulumi)
3. Recidivne urinarne infekcije
4. Recidivna hematurija
5. Recidivna retencija urina
6. Velika količina RU

Hirurška terapija ima za cilj postizanje dezobstrukcije što se postiže eliminisanjem hipertrofisanog tkiva prelazne zone. Bez obzira na tip hirurške intervencije, hirurška kapsula prostate koju ćini periferna zona se ne otklanja. Samim tim, mogućnost razvoja karcinoma prostate  je prisutna i posle operativnog lečenja zbog benigne hiperplazije. Takođe postoji i mogućnost recidiva benigne hiperplazije.  

Hirurško lečenje može biti endoskopsko : transuretralna resekcija prostate (TUR) ili takozvano otvoreno hirurško lečenje : transvezikalna prostatektomija. Endoskopsko hirurško lečenje se sprovodi kada je prostata volumena do 60 ml (iskusniji hirurzi mogu  ovu granicu da pomere naviše). Otvoreno hirurško lečenje se primenjuje i kada postoje komplikovani oblici BHP udruženi sa kalkulozom ili divertikulumima ).
U terapiju BHP sapada i terapija jedne od najčešćih komplikacija koja zahteva urgentno lečenje a to je  akutna retencija urina. Kod ovih pacijenata se neposredno lečenje postiže plasiranjem urinarnog katetera u tajanju od nekoliko dana. U slučaju nemogućnosti plasiranja katetera, drenaža urina se postiže postavljanjem drenažnog katetera suprapubičnim putem. Ovaj kateter se postavlja u lokalnoj anesteziji, na oko 2 poprečna prsta iznad simfize, obično uz ultrazvučno kontrolu. Kod pacijenata kod kojih se prvi put plasira kateter neophodno je sprovesti antibiotsku terapiju. Ako pacijent nema znake komplikovane benigne hiperplazije započinje se medikamentna terapija alfa blokatorima i eventualno finasteridom u cilju omogućavanja spontanog mokrenja. Ukoliko se posle mesec dana ne uspostavi spontano mokrenje, predlaže se hirurško lečenje.

KARCINOM PROSTATE
Karcinom prostate je posledica  ubrzanog rasta ćelija porekla žlezdanog epitela (adenokarcinom). Značajno su ređi i čine jedva 2% svih malignih tumora prostate mezenhimni tumori – sarkomi, koji se javljaju kod mladih muškaraca.
Incidenca: Karcinom prostate je  najčešći karcinom muškaraca starijih od 50 godina. U Evropi je karcinom prostate na drugom mestu po moratlitetu muškaraca, odmah iza karcinoma pluća, dok je u  SAD izbio na prvo mesto.

Etiologija:. Za razliku od benigne hiperplazije koja vodi poreklo iz prelazne zone prostate, karcinom prostate najčešće vodi poreklo iz periferne zone.Etiologija karcinoma prostate nije poznata. Karcinom prostate nikad nije posledica maligne degeneracije benigne hiperplazije prostate.  Rasna pripadnost ima značajnu ulogu, najčešće obolevaju Afro-Amerikaci a najređe pripadnici žute rase. Incidenca karcinoma u Evropi je             25/100 000       muškaraca sa rasponom od 8 do 48 od pete do devete decenije života. Hormonska zavisnost karcinoma prostate je poznata ( ne javlja se kod evnuha ) i koristi se u terapiji. Način života, posebno ishrana bogata životinjskim mastima kao i gojaznost su faktori rizika. Genetska predispozicija postoji, ukoliko neko od bližih srodnika ima karcinom prostate  rizik se kod ostalih muških srodnika povećava  2-3 %.
Klinička slika : Simptomi karcinoma prostate su nespecifični. Simptomi subvezikalne opstrukcije koju može da izazove i udružena benigna hiperplazija prostate dovode pacijenta lekaru. S obzirom da se još uvek 20% pacijenata sa karcinom dijagnostikuje u metastaskoj fazi bolesti simptomi koje daju metastaze (bolovi u kostima, patološke frakture) su te koje pacijenta usmere lekaru.
Klinička slika bitno zavisi od stadijuma bolesti. Pacijenti mogu biti bez ikakvih tegoba gde je jedini razlog koji ih dovodi lekaru povišena vrednost PSA do izražene anemije i bolova u kostima kao posledica multipnih koštanih metastaza.
Dijagnostički pregledi su usmereni na otkrivanje eventalnog karcinoma i na određivanje stadijuma bolesti.
Digitorektalni pregled iako neophodan sve više gubi na značaju zbog svoje nespecifičnosti. Pacijenti sa karcinomom mogu imati potpuno normalan nalaz pri rektalnom pregledu i obrnuto, tvrdine u prostati mogu biti posledica  zapaljenskih procesa na prostati. Ipak, ako se prilikom rektalnog pregleda naiđe na tvrdu, nejasno ograničenu prostatu sa velikom verovatnoćom možemo da posumnjamo na karcinom prostate. Digitorektalni pregled ima značaja kod određivanja lokalnog stadijuma karcinoma.

Veoma važno mesto  u dijagnostici ali i u praćenju terapijskog odgovora pacijenata sa karcinomom prostate ima PSA ( prostata specifični antigen, proteaza koju izlučuju ćelije žlezdanog epitela prostata). PSA se koristi od pre 20 godina i značajno je promenio pristup karcinomu prostate učinivši da se kod značajnog broja pacijenata karcinom dijagnostikuje u početnom , potencijalno izlečivom stadijumu bolesti. Još uvek je prihvaćeno da je granična vrednost normale za PSA 4 ng/ml. Mogućnost da karcinom postoji i pri nižim vrednostima PSA postoji ali je veoma mala. Što je veća vrednost PSA, veća je verovatnoća da je karcinom prisutan. Ukoliko je PSA preko 100  ng/ml
najverovatnije su prisutne udaljene metastaze.

Transrektalno ultrazvučno vođena biopsija prostate (TRUZ) je jedina metoda kojom se sa sigurnošću dijagnostikuje karcinom prostate. Biopsija se izvodi transrektalno uz korišćenje ultrazvučne vizualizacije prostate, dok se transperinelne biopsije kao manje precizne sve ređe koriste  Broj isečaka koji se uzima se kreće od 6 do 12 ravnomerno raspoređenih u oba lateralna lobusa prostate. Na osnovu histološkog pregleda se određuje gradus tumora koji se kreće od 1 do 3.  Gleason gradus ( od 1do 5) i Gleason skor (od 2- 10) su takođe patoanatomski parametri sa još  većim prognostičkim značajem. Viši gradus, i Gleason  skor ukazuju na veći maligni potencijal tumora.
Ukoliko se histološki verifikuje karcinom prostate neophodno je odrediti stadijum bolesti. Sem lokalne raširenosti koju procenjujemo digitorektalnim pregledom i transrektalnim ultrazvučnim pregledom, potrebno je odrediti stanje lokoreginalnih limfnih žlezda (ilijačnih i opturatornih). Nalaz na žlezdama se određuje tnransabdominalnim ultrazvučnim pregledom ili preciznije pomoću kompijuterizovane tomografije (CT) ili nuklearne magnetne rezonance (NMR).
S obzirom na veliki afinitet ćelija karcinoma prostate prema koštanim strukturama, najčešće se metastaze javljaju na kostima. Vizualizacija koštanih metastaza se ostvaruje scintigrafijom celog skeleta . Scintigrafija se indikuje kod pacijenata sa kliničkim (koštani bolovi ) ili biohemijskim znacima metastaza ( visok PSA, povišena vrednost alkalne fosfataze).

Terapija karcinoma prostate zavisi od stadijuma bolesti, starosti bolesnika i njegovog opšteg stanja. Moguće terapijske opcije su radikalna hirurška intervencija, zračna terapija i razni oblici hormonske terapije. 
Lokalizovan karcinom prostate je potencijalno izlečiv. Ukoliko je pacijent dobrog opšteg stanje, starosti do 70 godina optimalna terapija je hirurška: radikalna prostatektomija. Ovom intervencijom se otklanja prostata u celini zadejdno sa vezikulama, i prostatičnom uretrom. Najčešće se istovremeno učini i regionalna limfadenektomija koja podrazumeva otklanjanje  ilijačnih i opturatornih limfnih žlezda obostrano. Intervencijom se postiže izlečenje kod velikog broja pacijenata ali pacijent mora biti upozoren na moguće komplikacije: seksualna disfunkcija je česta zbog povrede erektilnih nerava koji prolaze uz prostatu , dok je inkontinecija retka .  
Kod starijih pacijenata sa lokalizovanom bolešću sprovodi se radikalna zračna terapija sa efektima koji su slični radikalnom hirurškom zahvatu, ali takođe sa nuzpojavama kao što su impotencija, inkontinecija  i digestivne tegobe zbog efekta zračne terapije na rektum.
Ukoliko su u trenutku dijagnostikovanja bolesti prisutne regionalne ili udaljene metastaze, bolest nije izlečiva. Svrha terapije kod ovih pacijenata je da se postigne regresija i spreči brzo napredovanje bolesti u cilju produžavanja života pacijenta I  očuvanja kvaliteta života. U tom cilju se koristi hormonska senzitivnost karcinoma prostate. Uklanjanje testosterona, bilo hirurškom ili medikamentnom kastratacijom ( primena LHRH  analoga) je jedan oblik hormonske terapije. Drugi način je primena antiandrogena, lekova koji se kompetitivno vezuju za androgene receptore i na taj način smanjuju dejstvo testosterona. Evolucija bolesti kod pacijenata na hormonskoj terapiji neizbežno vodi ka razvoju hormonske rezistencije. Brzina kojom će se razviti hormonska rezistencija je u funkciji malignog potencijala tumora, od par meseci do nekoliko godina. Onog trenutka kada se razvije hormonska rezistencija ( prepoznajemo je  na osnovu kliničke ili biohemisjke progresije posle hormonske supresije) mogu se koristiti neki citostatici ali im je efekat obično kratkotrajan. Tada imamo na raspolaganju samo nespecifičnu suportivnu i antidoloroznu terapiju.


Pripremio: Sveto

Ljekovita moć lanenog ulja

U narodu još poznat i kao ćeten ili preslej, lan se smatra jednom od najstarijih pripitomljenih biljaka na Zemlji.

U vrijeme naših baka, poput mora plavi nasadi lanenih cvjetova bili su čest prizor.
Ova se biljka u to doba naveliko koristila za izradu tkanina jednostavnim alatima u kućnoj radinosti.

Ljekovita svojstva malih sjemenki korištena su i za olakšavanje mnogih zdravstvenih tegoba te održavanje dobrog zdravlja.
Danas se lan neopravdano zanemaruje, a iznimna vrijednost njegovog sjemena poznata je tek upućenima u znanja o zdravoj prehrani.


Bogatstvo vrijednih sastojaka

Lan je prirodni biljni izvor visokih koncentracija esencijalnih masnih kiselina (od čega je većina višestruko nezasićenih), dijetalnih vlakana, esencijalnih aminokiselina, te brojnih drugih vrijednih nutrijenata.
Sjemenke lana sadrže vitamine B, C, E, fitosterole, te minerale kalcij, selen, bakar, željezo, cink, natrij, magnezij, fosfor i kalij.

Lan sadrži linolnu (omega-6), oleinsku (omega-9), te palmitinsku masnu kiselinu, a više od polovice masnoća sadržanih u lanu, čini alfa linolenska kiselina (omega-3), što laneno sjeme čini najbogatijim biljnim izvorom omega-3 masnih kiselina (dvostruko većim od ribljeg ulja).
Sjemenke su također najbogatiji biljni izvor lignana, važnih antioksidanasa.

Lan je moguće konzumirati kao sjemenke (potrebno ih je samljeti kako bi tijelo moglo iskoristiti njihovu punu vrijednost) ili jednostavnije – u obliku ulja.

Laneno ulje dostupno je kao tekuće ulje u bocama te u kapsulama radi jednostavnijeg uzimanja.

Ne preporučuje se koristiti ga za kuhanje budući da ne ostaje stabilno pri višim temperaturama te se njegove korisne masne kiseline tada raspadaju na štetne tvari.


Ljekovito djelovanje

Redovito korištenje sirovog lanenog ulja ima širok spektar ljekovitog djelovanja. Neka od njih uključuju djelovanje na:

• stanice raka, naročito rak dojke, jajnika i prostate
• mozak, te preventivno na pojavu moždane kapi
• aterosklerozu
• srčane tegobe, posebice pojavu srčanog infarkta, te aritmije
• hipertrofiju prostate
• upalu mokraćnog mjehura
• nastanak žučnih kamenaca
• probavu (blaga laksativna svojstva, sjemenke imaju snažnije djelovanje od ulja)
• artritis i bolove u zglobovima
• metabolizam masnoća u tijelu
• simptome ekcema, psorijazu, akne, glatkoću i blistavost kože
• simptome menopauze
• imunitet i slobodne radikale

Laneno ulje vrlo je efikasno i pri korištenju za vanjsku primjenu, nanošenjem na kožu. Koristi se za zacjeljivanje ožiljaka (ne nanositi na otvorene rane), kod opeklina, upala, ekcema, psorijaze, kožnih osipa.
Vrlo je korisno i za vanjsku primjenu kod suhe i ljuskave kože.

Jednostavan i ukusan, a iznimno zdrav obrok možete pripremiti tako da laneno ulje umiješate u svježi kravlji sir, a tome se može dodati i malo čili papričice. Potrebno je dobro izmiješati sve sastojke, tako da se u potpunosti prožmu. Ovaj recept preporučuje se za održavanje idealne tjelesne težine i dobrog zdravlja.


Preporučeni unos i čuvanje

Najbolje je koristi laneno ulje iz organskog uzgoja.

Ulje visoke kvalitete uopće nema ili je jedva osjetnog mirisa i vrlo je blagog, pomalo orašastog okusa.

Kako bismo u potpunosti iskoristili sve blagodati lanenog ulja, preporučena dnevna doza unosa je 1-3 velike žlice. Ova količina ne bi se trebala prekoračiti.

Ukoliko uzimate lijekove protiv zgrušavanja krvi ili ste trudnica ili dojilja, prije uzimanja lanenog ulja savjetujte se sa svojim liječnikom.

Kod čuvanja ovog ulja trebamo uzeti u obzir njegovu osjetljivost na svjetlost i temperaturu te sklonost oksidaciji. U slučaju kvarenja, u lanenom se ulju počinju oslobađati štetne molekule lipid peroksida, a ono postaje gorko i oštrog mirisa.

Stoga ga je nužno držati dobro zatvorenog u hladnjaku, što se također odnosi i na laneno ulje u kapsulama.

Pripremio: Svetislav Savić

MUŠKO ZDRAVLJE

Što mladi muškarci trebaju znati o raku testisa

Ocjena:

Objavljeno: 21.01.2009.

Datum zadnje izmjene: 26.08.2011.

Piše: dr. Đorđe Adanja, spec. urologije (Centar za mušku urologiju, Toronto, Kanada)

• ALATI
• Povećaj slova
• Smanji slova
• Isprintaj sadržaj
• Preporuči sadržaj
• Dodaj sadržaj u bookmark
• Komentiraj

Rak testisa je relativno rijedak i postotak izlječenja je oko 95% ukoliko se rak otkrije rano, tj. prije nego što je metastazirao u ostale dijelove tijela.

Prema mišljenju Američkog udruženja za rak, najveći rizik za nastanak raka testisa predstavlja nespušteni testis, tj. testis koji se nije spustio, nego se nalazi ili u trbuhu, gdje je i nastao, ili u preponskom kanalu kroz koji prirodno prolazi na putu za skrotum. Smatra se da temperatura tijela koja je viša za nekoliko stupnjeva od temperature u mošnjama nepovoljno utjče na testis.

Od raka testisa najčešće oboljevaju osobe između 17. i 35. godina starosti, a uzrok još nije potpuno razjašnjen. U svakom slučaju, to je rak sa najboljom prognozom u toj starosnoj dobi.

Ukoliko se ne otkrije na vrijeme, rak testisa će uznapredovati i određeni broj pacijenata će umrijeti od ove bolesti, dok će drugi biti podvrgnuti ekstenzivnim kirurškim operacijama, terapiji citostaticima (hemoterapija), zračnoj terapiji, ili pak kombinaciji sve tri terapije.

Da bi se to preduhitrilo, svim muškarcima se preporučuje da jedanput mjesečno sami pregledaju svoje testise vrlo jednostavnim postupkom. Naime, potrebno je testis opipati tako što će ga postaviti između palca i kažiprsta i pokušati da vide da li postoji neka oteklina ili pak izrasalina. Normalantestis je jajastog oblika i potpuno gladak. Također je potrebno utvrditi da li postoji razlika u veličini između testisa.

Ukoliko se primjeti neka promjena na testisu, treba otići liječniku, koji će utvrditi da li je potrebno dalje ispitivanje i eventualno liječenje.

Smatra se da ne postoji ni jedan razlog da muškarci navedene životne dobi jednom mjesečno sami sebi ne pregledaju testise.

Novi marker za rak prostate

:: Istraživanja i nove tehnologije

Novi marker za rak prostate [ 18 05 2011 ] Dr Đorđe Adanja, spec. urologije (Centar za mušku urologiju, Toronto, Kanada) Najveća zabrinutost lekara povodom raka prostate jeste hoće li da metastazira ili ne. Najnovije otkriće istraživača sa Univerziteta Mekmaster (McMaster University) u Hamitonu u Kanadi, pomoći će u rešenju te dileme. Pronađen je novi marker koji je po sastavu protein (belančevina) i suprimira moć organizma da kontroliše rast i širenje tumora. Doktor Damu Tang, vanredni profesor na Medicinskom fakultetu u Hamiltonu i vodeći istraživač, izjavio je da će ovaj novi marker imati ulogu prvenstveno u dijagnostici, jer će nam ukazivati na to da li će se karcinom širiti u svom ranom stadijumu. Taj protein, poznat kao MAN2C1, suprimira supstancu PTEN, koja se nalazi u našem organizmu i zaustavlja rast i širenje raka prostate. Najveći broj slučajeva raka prostate ostaje unutar same prostate i tada ne predstavlja opasnost. Rak prostate postaje opasan kada počne da se širi (metastazira) na kosti i okolno tkivo. U oko 50% slučajeva raka prostate koji su se proširili, supstanca PTEN, koja kontroliše rast tumora, bila je potrošena. Ova supstanca je neobičino važna u sprečavanju da rak prostate pređe u uznapredovalu fazu. Međutim, kako je taj protein PTEN nestao iz našeg tela, nije poznato. Istraživački tim doktora Tanga dokazao je, vršeći eksperimente na miševima, da su povišene vrednosti MAN2C1 značajno smanjile nivo PTEN-a u krvi. Istraživači su vršili ispitivanja na 659 pacijenata koji su bolovali od raka prostate i kod 80% onih koji su izgubili PTEN, našli su visoke vrednosti MAN2C1. Ukoliko buduća istraživanja potvrde povezanost ova dva proteina, onda će MAN2C1 postati glavni pokazatelj-marker za rak prostate koji ima tendenciju ranog i brzog širenja i samim tim pomoći lekarima da primene agresivniju terapiju tamo gde je to potrebno. Članak je objavljen u časopisu "Nature Communications" 11. maja 2011. godine.

Blagotvorni uticaj kafe na rizik od raka prostate

Istraživanja i nove tehnologije

Blagotvorni uticaj kafe na rizik od raka prostate [ 18 05 2011 ] [ www.pregled.com ] - dr Đorđe Adanja, spec. urologije (Centar za mušku urologiju, Toronto, Kanada) ? www.krstarica.com Evo dobre vesti za muškarce koji piju puno kafe. Nova klinička studija koja je rađena na Medicinskom fakultetu Harvard u SAD pronašla je blisku vezu između konsumiranja veće količine kafe i rizika obolevanja od agresivnog uznapredovalog raka prostate koji je smrtonosan. U studiji je ustanovljeno da muškarci koji piju puno kafe na dan imaju 59% manje šanse da obole od agresivnog oblika raka prostate u poređenju sa muškarcima koji uopšte ne piju kafu. Dr Ketrin Vilson (Kethryn Wilson) i njen tim utvrdili su da unošenje većih količina kafe u organizam utiče na insulin i metabolizam šećera, kao i na seksualne hormone. Svi ovi faktori igraju ulogu u nastanku raka prostate. Ovo je prva studija koja je analizirala rizik od nastanka raka prostate, kao i rizik od nastanka lokalizovanog, uznapredovalog i smrtonosnog oblika ove bolesti. Autori su posmatrali 51.529 muškaraca (većina su bili belci, 531 crnac i 877 azijata) u periodu od 1986. do 2006. godine. Oni su redovno konsumirali regularnu kafu ili kafu bez kofeina. Za to vreme 4.975 muškaraca je razvilo rak prostate. U poređenju sa osobama koje ne piju kafu, osobe koje popiju šest ili više šoljica kafe dnevno pokazivale su relativan rizik od 0,41 da će oboleti od smrotonosnog oblika raka prostate. Osobe iz te grupe koje nisu pušile pokazivale su još manji rizik - 0,11. Nije primećena razlika između osoba koje piju regularnu kafu i onih koje piju kafu bez kofeina. Do sada su dokazani faktori koji utiču na nastanak raka prostate (starost, rasa, ishrana itd), a ovo je prvi put da je dokazano da postoje faktori koji smanjuju mogućnost obolevanja. Rađene su druge studije koje su dokazale da kafa smanjuje rizik obolevanja od šećerne bolesti tipa 2, raka jetre i raka materice (endometrijuma). Takođe, nijedna studija nije dokazala da je kafa štetna za srce i krvne sudove. Suviše je rano govoriti o tome da osobe treba da menjaju svoje navike u vezi sa unošenjem kafe u toku dana. Članak je objavljen u časopisu "The Medical Post".

Svaki slučaj raka prostate ne treba agresivno lečiti

Istraživanja i nove tehnologije

Svaki slučaj raka prostate ne treba agresivno lečiti [ 18 05 2011 ] [ www.pregled.com ] - dr Đorđe Adanja, spec. urologije (Centar za mušku urologiju, Toronto, Kanada) ? 22.11.2009. Značajan broj muškaraca sa dijagnozom raka prostate ne treba da sprovodi nikakvu terapiju osim "aktivnih redovnih kontrola" kod urologa. Te kontrole podrazumevaju redovnu analizu nivoa prostatičnog specifičnog antigena (PSA) u krvi i povremene biopsije prostate, koje bi potvrdile da rak nije postao agresivniji i da se nije proširio izvan prostate. Kanadski istraživači su napravili dugotrajnu kliničku studiju sa osobama koje su imale spororastući rak prostate niskog stepena. Praćeni su u periodu od deset godina i nađeno je da je procenat preživljavanja u odnosu na rak prostate bio viši od 97, a ukupno preživljavanje skoro 80%. Naučnici su takođe pronašli da su te osobe imale 19 puta veće šanse da umru za tih 10 godina od nekog drugog uzroka, a ne od raka prostate. Oko 40% osoba novodijagnostikovanih sa rakom prostate jesu mogući kandidati za aktivno praćenje, a ne za primenu neke od agresivnih terapijskih metoda. Uvođenjem analize PSA pre oko 15 godina, počelo je rano otkrivanje raka prostate i kod mnogih pacijenata kod kojih je otkrivena, bolest je imala indolentan, spororastući oblik koji nije ugrožavao njihov život. Agresivnije lečenje kao što je radikalna prostatektomija (vađenje prostate sa kapsulom i semenim kesicama) i zračenje - dovode često do nepoželjnih sporednih efekata kao što je erektilna disfunkcija (impotencija), urinarana inkontinencija (bezvoljni gubitak mokraće) i problemi sa završnim delom debelog creva. Klinička studija je obavljena u Sanibruk zdravstvenom naučnom centru u Torontu (Sunnybrook Health Sciences Centre) pod vođstvom doktora Lorensa Kloca (Laurence Klotz). NOVO www.zdravljeinfo.com Veoma jasno, sažeto i razumljivo objašnjenje dr Đorđa Adanje. Hvala mu puno. (Ivan Breder, Dorval (Montreal), Kanada - 24.11.2009. 00:03)

Jaja i pileće meso sa kožom ubrzavaju razvoj raka prostate

Istraživanja i nove tehnologije

Jaja i pileće meso sa kožom ubrzavaju razvoj raka prostate [ 18 05 2011 ] [ www.pregled.com ] - dr Đorđe Adanja, spec. urologije (Centar za mušku urologiju, Toronto, Kanada) ? www.krstarica.com Istraživači su postavili hipotezu da crveno meso koje je bogato zasićnim mastima povećava rizik od razvoja raka prostate, dok konsumacija pilećeg mesa i jaja nema takav efekat. Bili su, međutim, veoma iznenađeni kada su otkrili da i jaja i pileće meso sa kožom takođe utiču na ubrzani razvoj raka prostate. Ispitivano je 1294 pacijenata obolelih od raka prostate koji nisu pokazivali progresiju bolesti na početku istraživanja i koji su koristili jaja i piletinu sa kožom u svojoj ishrani pet puta nedeljno. Nađeno je da su dva puta više pokazivali ubrzan razvoj raka prostate nego pacijenti koji nisu koristili ovu vrstu hrane. Postoji verodostojno naučno objašnjenje ovog fenomena. Naime, heterociklični amini koji utiču na promene u ćelijama (mutagene promene) nalaze se u mnogo višoj koncentraciji u dobro pečenom pilećem mesu nego u drugim vrstama mesa, i oni oštećuju DNA (DNK) u ćelijama prostate. Jaja povećavaju nivo holina u plazmi koji je povezan sa povećanim rizikom od razvoja raka prostate. Pacijenti su praćeni 2 godine i kod 127 bolesnika je primećen ubrzani razvoj bolesti koji se kod nekih završio smrtnim ishodom. U SAD oko 2,1 milion ljudi živi sa rakom prostate i petogodišnje preživljavanje iznosi 100%, dok kod bolesnika koji imaju udaljene metastaze iznosi 32%. Način ishrane može da utiče na razvoj raka prostate. Hrana bogata ribom smanjuje brzinu razvoja bolesti i smrtnost. Erin Rihman (Erin Richman), koja radi na univerzitetu Harvard u Bostonu i koja je vodeći istraživač u ovoj studiji, kazala je da su ih ovi rezultati potpuno iznenadili. Ona smatra da je potrebno izvršiti još istraživanja da bi se ovi rezultati mogli primeniti i u praksi. Članak je objavljen 30. decembra 2009. u "The American Journal of Clinical Nutrition".